Letnja depresija
Šta je letnja depresija?
Letnja depresija ili Sezonski afektivni poremećaj (Seasional Affective Disorder – SAD) je tip depresivnog poremećaja koji ima sezonski karakter. Javlja se gotovo svake godine u isto godišnje doba.
SAD se češće javlja zimi, kada je mračnije, kada su obdanice kraće i kada je manje svetlosti. Znamo da svetlost utiče na lučenje serotonina (serotonin je neurotransmiter koji između ostalog utice i na poboljšanje raspoloženja). Što ima smisla, uz manje svestlosti, imamo manje serotonina i naše raspolozenje pada.
Ali šta se desava leti, kada ima više sunca, toplije je i kada možemo da radimo različite aktivnosti napolju?
Iako se znatno ređe javlja u odnosu na zimsku depresiju, letnja depresija postoji. Od prilike 10% ljudi koji imaju sezonsku depresiju, ima i letnji oblik. Uz klimatske promene kojima svedočimo, kada leta postaju sve toplija, povećava se i procenat dijagnostikovanih sezonskih depresija.
Šta je uzrok?
Kako tačno i zbog čega nastaje letnja depresija nije u potpunosti razjašnjeno. Kombinacija fizioloških, psiholoških, genetskih i faktora životne sredine najverovatnije igra ulogu.
Koja je razlika između letnje i zimske depresije?
Odgovor je jednostavan, razilčiti ljudi su osetljivi na rzličite stvari. Kod osoba koje boluju od letnje depresije primećena je povćana osetljivost mrežnjace na svetlost i preosetljivost na toplotu. Uz dužu obdanicu izmenjeno je oslobađanje serotonina i melatonina (hormon koji održava ritam budnost/spavanje), a sa time dolazi i do promene u cirkadijalnom ritmu što sveobuhvatno leži u osnovi ovog poremećaja raspoloženja.
Kako se manifestuje?
Kao i kod velikog depresivnog poremećaja, slična je klinička slika i kod sezonske depresije: sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja i osećaja zadovoljstva, promene u telesnoj tezini, nemogućnost da se skoncentrišemo, opšti pad funkcionalnosti. Ponekad uz težu kliničku sliku idu i suicidalne ideje. Iako se ovi simptomi univerzalno mogu javiti kako u letnjoj tako i u zimskoj depresiji, ipak postoje određene razlike. Kod letnje depresije dominantna je iritabilnost, insomnija, snižen frustracioni prag, nemir, teskoća pri fokusiranju, za razliku od zimske koja se karakterise povećanom potrebom za spavanjem, psihomotornom usporenošću, letargijom. Simtomi imaju sezonski karakter, a to znači da se sa promenom godišnjeg doba simptomi umanjuju.
Šta možemo da uradimo da se bolje osećamo:
Iako je letnja depresija nedovoljno istražena, dosadašnja iskustva govore u prilog da mogu da se preduzmu određene mere kako bi se simptomi ublažili. Bitno je uspostaviti rutinu, kako kada je u pitanju ishrana, tako je potrebno nastaviti sa dosadasnjim ritmom fizičke aktivnosti i higijenom spavanja (odlazak na spavanje u približno isto vreme).
Rashlađivanje, rad u klimatizovanim prostorijama, planiranje godišnjeg odmora na planinama, kupanje u planinskim rekama i jezerima, povećana rehidratacija, kao i boravak u zamračenim prostorijama mogu umnogome ublažiti simptome letnje depresije.
Kako se leči?
Prvi korak u lečenju sezonske depresije je pravilno postavljena dijagnoza od strane stručnog lica, psihijatra. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora može proveriti koji simptomi se javljaju, kojim ritmom i koliko dugo traju. Veoma bitno je i da li simptomi iščezavaju sa promenom godišnjeg doba.
Ako ne pomognu sve gore navede mere rashlđjivanja, rehidratacije, smanjene količine svetlosti, prisupa se lečenju. Savremeni način lečenja podrazumeva kombinaciju medikamentozne i psihoterapije. Lek izbora su antidepresivi iz grupe SSRI, a u kombinaciji sa KBT psihoterapijom dobijaju se najbolji rezultati.
Bitno je na vreme uvideti i blagovremeno adelovati, uz podršku stručnog lica.
